Prokleta banka!

Jebem ti banku. Upravo sam se vratio odande, morao sam nešto da podignem zbog puta. Iako sam juče bio tamo, da bih zakazao današnju transkakciju, iako su mi juče po ko zna koji put fotokopirali lični dokument, nisam se potrefio kod one "moje" službenice od juče već mi red zapao do njene koleginice. Debela devojka. (Prilikom prelaska u novu filijalu, 2 puta su mi fotokopirali lični dokument, jer "nius mogli da pronađu" raniju fotokopiju. I posle toga, nastavljaju da fotokopiraju dokumente nevinih građana svaki put kod većih transakcija. Šta arde s tim fotokopimam? Diluju? Kao što hitna pomoć i bolnice obaveštavaju pogrebna preduzeća, tako i banke možda obaveštavaju vodoinstalatere i komšije da im komšija digao neke pare...)

.... ....

I ona gleda u pasoš i ne može da se načudi. Pa gleda u moju knjižicu i gleda i ne može da se načudi. Koleginice njena mi se nasmeši i kaže - Nisu stigle. Je l' može u dinarima?! Ja zinem, pa stanem, pa zinem a ona: - Ma šalim se.

................ ................

Ali njena koleginica se ne šali. Gleda i gleda. - Šta je ovo?! - Danke krune - odgovara koleginica. - Nikad čula. Koliki je kurs? ....... .......... I gleda debela, i gleda, pa stavi moj lični dokument u knjižicu i krene negde. Tada je kažem - Izvinite... - Ona ne čuje i ide dalje. - Izvinite! - konačno se okrenula. - AKo nosite moj pasoš, nemojte ga fotokopirati, juče su ga fotokopirali... - A što?!?!?! - pita me ona i namršti se, kak ose aj usuđujem da joj se obraćam. - Pa treba mi taj dokument za put, pokvariće se od silnog fotokopiranja, kažem vam da su juče fotokopirali ...

...

Onda joj kolega, kojie je ovo čuo, rekao da ima sve papire i pokazao joj rukom. - To je dosije klijenta, tu ti je sve - rakao joj je. U međuvremenu je došla i šefica, koja me poznaje iz stare filijale i koja me je ljubazno pozdraila. Ali, debela desetarka, kaplarka se ne da, ona prelistava onaj "dosije2, prelistava i prelistava i NE MOŽE DA NAĐE FOTOKOPIJU LIČNOG DOKUMENTA. Konačno kolega ustane sa stolice i pronađe joj fotokopiju. ............ ........... Debela je očigledno funkcionalno nepismena! Ona se vrati s tom fotokopijom i ponovo krene da se išćuđava nad mojom knjižicom i mojim pasošem. Svi me me već znaju u toj filijali - to je moja filijala - ali debela je nova i sve nešto zapitkuje i sve joj je čudno. Čudo neviđeno.

...

- Evo nisam vam iskopirala pasoš - rekla mi je cinično. Kolega je doneo naručeni novac. Samo debeloj nije jasno šta se događa. Kada sam potpisao priznanicu, demonstrativno je PROVERILA POTPIS IZ KNJIŽICE sa potpisom na priznanici. Pizda joj majčin. Krava brkata na šalteru. Jebo ja njoj mater! Ponižava me kao da tuđe novce kradem. I svaki put kada mi stigne neka lova, desi se poplava u kujni. I evo, formulišem teoriju zavere . banke diluju podatke o finansijskom stanju i adrese iz ličnih karata, diluju ih vodoinstalaterima i komšijama da naprave pačaris pa da izmuzu srećnog dobitnika. Pišem peticiju Rodoljubu Šabiću, osnivam partiju Protivnika fotokopitranja ličnih dokumenata. Jebem ti banku! Do sada sam se tešio da je ova "moja" banka najmanje gadna od drugih, ali možda i nije.

... ...

Eto. I je l' mi sad lakše? Nije. Dobro, jeste malo.

Bacharach u Ćebenhaunu

Burt Bacharach /Bert Bakarak/ ima osamdeset i pet godina. Piše najvedriju i najklokotrističkiju muziku na svetu. simpatičan je kao neki čupavac iz Muppeta - poželite da ga vodite kući. Evo njega i u Ćebenhaunu. "Ovo je lepo iskustvo ovde u ovoj sali. Moram da se naviknem - pa vis ste svuda oko mene! Osećam se kao general George Custer dok je bio pokoljen...!" Pravio je viceve na račun broja svojih bivših žena. I vodio je svoje očarane saradnike kao deda unuke. Koncert je završen ovako. ....... ............... Bacharach je lično pevao THE LOOK OF LOVE

Public Image Ltd. u SKC-u, Beograd 13. jun

Odlična svirka. Bubnjar kao da je sve vreme udarao isti ritam, a muzika je bila svemirska, kao iz trećeg nastavka Cubrickove "Odiseje", Lydon je varirao pesme na istarske melodije, bez kraja i konca. On je došao ni iz čega, Lydon, muzički je samorodan, slatko ciničan, razgaljujuće samoironičan. Malčice se ugojio, ali dobro mu stoji. Obleka - prugasti komplet-pidžama - ugodna je odežda za sparno letnje veče. Za vreme nastupa je uzimao flašu u kojoj je bila mešavina čaja od jasmina i šampanjca. POnekad bi popio, ponekad bi isplaknuo usta i pljunuo u kantu obmotanu kesom za đubre. Bio je uobičajeno duhovit i raspoložen "Recite ako ne želite više!" "Ovo je lep istorijski događaj" "Šta rekoste gde ono sviramo, zaboravio sam!" i sve u tom stilu, a publika ga je ovog puta gađala samo belim karanfilima, a ne ve-ce papirom ili nečim težim. Sat i četrdset minuta ritma za cupkanje. Bilo je mnogo starih pankera u publici, dirljive scene. Bilo je i seljaka. U isto vreme su u Kopenhagenu koncert imali My Bloody Valentone. Kamo poći? Ipak sam se odlučio za PIL. Sutra, to jest već danas, za 5 sati, putujem u Kopenhagen.