Još se nadam da se Luković zeza.
Zbogom Komercijalna banko AD, zbogom posle 26 godina.
Kada sam danas došao u "moju" ekspozituru, nisam još do kraja bio odlučio da likvidiram račun, vć da prvo postavim 3-4 pitanja:
- zašto se prilivi bez mog pitanja konvertuju u drugu valutu
- zašto je vraćena poslednja doznaka
- da li je možda nešto uplaćeno u julu i ako jeste da li je vraćeno a ako jeste, zašto?
Nisam stigao do četvrtog.
Likvidacija.
Odem u Intesu, Kliknem na "otvaranje računa", uzmem papirić s brojem i dam se u čekanje, 25 minuta.
Jedan od dva separenceta prestao da broji one papiriće s brojevima. Baš u taj separe uđe žena koja je stigla posle mene, Ona ima broj, ali nijedan broj nije na displeju pokazan.
Kada sam došao na red u drigi separe, pitam službenicu čemu papirići s brojevima kada se ulazi preko reda, ona mi "objasni" da je "verovatno reč o zakazanom sastanku".
Ja kažem:
"Imate pred sobom nezadovoljnog klijenta, pokažite se, upravo sam likvidirao račun u Komercijalnoj banci", ona se kiselo nasmeje i vidi se da sam joj dosadan.
Krenem ja da se raspitujem o tekuće mračunu i debitnim karticama, koliko brzo mogu da ih dobijem, ona mi reč "tekući račun se otvara na stajaćim šalterima, ali kad ste već ovde...", vidim da ena ima preča posla, i gle, zazovni joj mobilni telefon.
Pričala je 5 minuta, možda 6 možda 7. Doduše s klijentom, koji je takav na telefonu bio važniji dod mene teleportovanog a smotanog.
Već dok je trajao razgovor odlučio sam da neću u INtesi nikada otvoriti račun.
Onda se ispostavilo da ne mogu dobiti debitne kartice kako sam zamislio. I proces dobijanja istih traje i do 10 dana, reče mi žena, kojoj sam očigledno sve vreme bio teret i dosadan.
"Razmisliću ja još", kažem i uzmem ličnu kartu i odem preko putau Raiffeissen.
I, ćao Raiffeissen.
Dočeka me Kolja, koji mi uvali patku u vidu račun-paketa čije se održavanje plaća 600 dinara mesečno. 72000 godišnje, iliti 60 evrića.
Ja samo želim da što pre dobijem račun na koji mogu da dobijem doznaku i ništa više.
Ni ovde nam debitnih kartica kako bih ja hteo - da se odvoji iznos samo za troškarenje i da se on veže za karticu - već je celokupan iznos na milost i nemilost prepušten imaocu kartice.
"Ne stavljaj sva jaja u istu korpu", poslovica je koja u ovoj banci nije omiljena.
Ništa, da preguram ovu doznaku, ako je dočekam živ - funkcionišem na hladan pogon, sve hladniji, to je pogon iz ledenog doba - a onda da vidimo kakva je AIK banka. Pa ako i ona kalira, zariba i izneveri, možda postoje opcije i bez kartica.
Kao kada se klošari tuširaju u stanovima svojih prijatelja, možda se i novac može primati preko računa prijatelja? Možda se može iznajmiti nečija mastercard ili American Express kartica?
Mora da postoji neki izlaz.
A možda dotle to više neće biti ni važno.
Zbogom Komercijalna banko AD, zbogom posle 26 godina.
Kada sam danas došao u "moju" ekspozituru, nisam još do kraja bio odlučio da likvidiram račun, vć da prvo postavim 3-4 pitanja:
- zašto se prilivi bez mog pitanja konvertuju u drugu valutu
- zašto je vraćena poslednja doznaka
- da li je možda nešto uplaćeno u julu i ako jeste da li je vraćeno a ako jeste, zašto?
Nisam stigao do četvrtog.
Likvidacija.
Odem u Intesu, Kliknem na "otvaranje računa", uzmem papirić s brojem i dam se u čekanje, 25 minuta.
Jedan od dva separenceta prestao da broji one papiriće s brojevima. Baš u taj separe uđe žena koja je stigla posle mene, Ona ima broj, ali nijedan broj nije na displeju pokazan.
Kada sam došao na red u drigi separe, pitam službenicu čemu papirići s brojevima kada se ulazi preko reda, ona mi "objasni" da je "verovatno reč o zakazanom sastanku".
Ja kažem:
"Imate pred sobom nezadovoljnog klijenta, pokažite se, upravo sam likvidirao račun u Komercijalnoj banci", ona se kiselo nasmeje i vidi se da sam joj dosadan.
Krenem ja da se raspitujem o tekuće mračunu i debitnim karticama, koliko brzo mogu da ih dobijem, ona mi reč "tekući račun se otvara na stajaćim šalterima, ali kad ste već ovde...", vidim da ena ima preča posla, i gle, zazovni joj mobilni telefon.
Pričala je 5 minuta, možda 6 možda 7. Doduše s klijentom, koji je takav na telefonu bio važniji dod mene teleportovanog a smotanog.
Već dok je trajao razgovor odlučio sam da neću u INtesi nikada otvoriti račun.
Onda se ispostavilo da ne mogu dobiti debitne kartice kako sam zamislio. I proces dobijanja istih traje i do 10 dana, reče mi žena, kojoj sam očigledno sve vreme bio teret i dosadan.
"Razmisliću ja još", kažem i uzmem ličnu kartu i odem preko putau Raiffeissen.
I, ćao Raiffeissen.
Dočeka me Kolja, koji mi uvali patku u vidu račun-paketa čije se održavanje plaća 600 dinara mesečno. 72000 godišnje, iliti 60 evrića.
Ja samo želim da što pre dobijem račun na koji mogu da dobijem doznaku i ništa više.
Ni ovde nam debitnih kartica kako bih ja hteo - da se odvoji iznos samo za troškarenje i da se on veže za karticu - već je celokupan iznos na milost i nemilost prepušten imaocu kartice.
"Ne stavljaj sva jaja u istu korpu", poslovica je koja u ovoj banci nije omiljena.
Ništa, da preguram ovu doznaku, ako je dočekam živ - funkcionišem na hladan pogon, sve hladniji, to je pogon iz ledenog doba - a onda da vidimo kakva je AIK banka. Pa ako i ona kalira, zariba i izneveri, možda postoje opcije i bez kartica.
Kao kada se klošari tuširaju u stanovima svojih prijatelja, možda se i novac može primati preko računa prijatelja? Možda se može iznajmiti nečija mastercard ili American Express kartica?
Mora da postoji neki izlaz.
A možda dotle to više neće biti ni važno.
