Naxis taksi "Jebem li ga" i jedna kafanska partija

Već dva puta, posle završenog kola na Trofeju Beograda, po kiši i u blizini Hotela Balašević, lovim neki taksi na ulici (mrzi me da zivkam moj omljeni taksi), i naletim oba puta na Naxis taksi. (Posle tek kapiram da im je sedište u kraju), Posle drugog kola i bapskog remija u Vlaškoj sali (gde su pacijenti iz Šok sobe, ali sutkinja je lepa), oko 21.00 opet, dakle,naletim na Naxis.

Da ne bih ispao snob - znam da naši taksisti to ne vole i sumnjiavi su tada - kao i uvek sednem na suvozačevo mesto. Vozač razgovara mobilnim. Ja kao vaspitan čovo i Milka Canić rečem.
- Dobro veče.
- Ćao ćao - replicira vozač - Imaš li mesta?! - tika on meni i povuče sedište malčice unazad.
I ja dalje slušam razgovor.
- Evo, završio sam turu do Miljakovca i sada sam se opet zakačio... Jebem li ga.

Vala baš me jebe. I ništa, preveo me žednog preko vode do Zvezdare, di sam ga čak i častio malo a on me pogledao kao Crngorac koji je je potucao kurvu Beograđanku. Onako umilno, zna li majka šta radiš, jadna?

I ništa, III kolo, protvnik mi iste građe, fizičke kao taksista, mislim, i. kao i uvek, rukovanje dva puta, prvi put kada upišemo podatke u formulare pa se vidi da ćemo mi da igramo (muka živa pronaći sto u onoj velikoj sali), i posle prvog rukohvata on odmah ustade i reče:
- Izvini ja moram u WC.
Pa i meni se već bilo prikenjalo od turnira... Ali to ne rekoh. Već:
- Poštovanje!

Kada se čika vratio, opet se rukovasmo, i ja sam mogao samo da se nadam da je oprao ruke posle Number One.

I igramo mi ovako (ja beli, on Džejn):

1. Nf3 d6 2.e4 Nd7 3.d4 e5 

U "Psihologji šaha" od Krogijusa, jednog kagebeovskog šalabajzera, opisan je primer kako ne treba razbacivati vreme: "...proveo sam 45 minuta misleći treba li verovati knjigama ili zdravom razumu!?", i tako sam i ja ovde dobio fiks ideju da ovo ne valja, te da moram da igram 4. dxe5. Jer ako uzme pešakom, onda ja s Lauferom na c4, kao, moram da imam prednost, a  izmena dama posle 4... Nxe5 "mora da je u korist belog", dumao sam ja i računao 5. dxe5 dxe5 6. Qxd8 Kxd8 7. Bc4 f6 8. Be3 i bio sam ubeđen da tu beli stoji mnoogooo bolje.  Potrošio sam tu 15 minuta, ali sam odustao. I bolje što jesam. Odustao.

 

4.Nc3 c6 5.g3 Ngf6 6.Bg2 Be7 7.O-O O-O 8.a4 a5

 Ja mislim i mislim, a čika igra cuger.  Sledeći plan sam  video kod Svešnjikova i Granda Zunige, ali najbolje je bilo crnopoljnog lovca držati na dijagonali c1-h6.

9.b3 Re8 10.Ba3 Qc7 11.Qd2 Nf8 12.Rad1 Ng6 13. h3 Red8 14.Qe3 Bd7

I sada sam ja, tipično za mene, krenuo da razvijam dalekosežne planove: 

Mislio sam o 15. Nb1 pa da prebacim konja da d2 i posle na f1, a da pešaka na d4 poduprem sa c3, a onda sam se ipak odlučio na udvajanje topova, a da Nb1 odigram ranije.

Oba plana su potpuno opičena i bez veze sa zdravim mozgom.

Najbolje je bilo prosto 15. dxe5 dxe5 16. Bxe7 Nxe7 17. Qc5 i posle iznuđenog Ng6 imam 19. Nd5 i dobru prednost.

 

15.Rd3 b5?

Čika mi je ovo odigrao cugerski i ja, kakav sam blesav bio (jebem li me pička mi materina), igrao sam dalje kao da me jebu u Naxisu.

Ovaj potez, naime, uopšte nije dobar. Čist previd jednog brzopoteznog muvatora.
Ali, protiv koga je igrao, odlično ga je metnuo, jer ja se opet bacih u bunarenje, mislio sam da li da igram axb5 cxb5
pa onda Nd5 i šta će biti posle
...Nxd5 
exd5 Qxc2, mogu li da mu upecam kraljicucu i tako.

A pazi sad, bilo je dovoljno sad igrati i 16. Bb2!


Ali, igrao sam kao pička:

16. axb5 axb5 17. dxe5 dxe5 17. Bxe7 Nex7 18. Rfd1(?)

18. Rd2 i igra je jednaka, ali nije ni ovo baš toliko pogrešno.

18. ...b4 19. Na4 (?)

 19. Na2 i opet je to otprilike jednako.

19. ...Bxa4 20. Rxd8+ Rxd8 21. Rxd8+ Qxd8 22. bxa4 Qd1+

I ovde nije bilo razloga  za paniku. Zato je za crnog i bilo bolje 22...Ng6.
Tek sada sam napravio grešku:

23. Ne1?

A 23. Bf1 je davalo spas, jer crni ima slab 8.-mi red i ja imam vremena za izlet kraljicom da vratim pešaka na c2. Tako da 23....Qxc2 ne bi bilo dobro, već bih posle 24. Qa7 ja imao prednost. Crni bi morao da igra 23...Ng6 i posle 24. Qd3 bio bi remi.

I šta sad, igram šah tako da samo mogu da kažem "jebem li ga", kao onaj Naxis taksista.

...

Ma nema tu, u Pinku ipak ima najmanje zlih taksista.

29.-ti Trofej Beograda - na Orijentu ništa novo

Ništa novo na velikim "oupen" turnirima u Jugoslaviji.

Peković i dalje igra ježevo Robačevo otvaranje kao 1980-ih, Ugrčić i dalje guli Holandsku odbranu kao 1970-ih, Damljanović i dalje igra elegantno i neprecizno, pouzdajući se u svoju velemajstorskost, znajući da će mu (slabiji po rejtingu) protivnici kad-tad pokleknuti, prvi favoriti pobeđuju sitnu boraniju kao od šale u dvadsetak poteza, Abramoviću i Cvetkoviću još nije žao da potroše 4 sata na pozicije koje su igrali milion puta...

Turniri se uvek igraju u zabačenom hotelskom kompleksu, u mirisu mesa na roštilju,prženog crnog luka i podvarka, a - premda je pušenje zabranjeno - svugde se oseća duvanski dim.

Nije nov ni srednji sloj turnirske populacije - kafanski maheri spljoštenih glava i u prljavim perjanim jaknama (koje ne skidaju ni usred leta, ni na Adi ni u radovima na polju), frizure iz poznih 1970-ih, Izvorinka Milošević i The Sweet u pozadini, neko se farba neko ne, žuta lica, dugi nokat na malom prstu, jedina promena su krstače na lančićima oko vrata (umesto nekadašnjih Stojadina, Crvenih barjaka i slično), ali sve ostalo isto - žučne rasprave o tek završenim partijama, nervoza pred ždrijeb, šta će se oždrebiti - slon, kamila ili ždrebe, osećanja su podeljena, svako mašta o jednom od prvih dvadeset stolova, da ga vidi ceo internetski svet, da mu partiju prenose uživo čak do Islanda, a opet, ni neki pacer nij na odmet jer, poen je poen... Dilema večitih početnika: pet minuta slava s velemajstorom (pa opisivanje "dobro sam se držao, a onda umor, brate... putovao ceo dan"), ili svakodnevna pobeda protv stare mušterije.

  

Petar Petrović je i dalje pljunuti Milan Kundera.

Dijalog iz WC-a tokom prvog kola

(ja piški-riškim iza vrata i slušam):

- Gde si pošao u ženski, jebo te bog?!

- A ti si, zdravo, pa ne znam gde je

- Ovde je muški, hajde dođi

- Stojiš onako kako da ti kažem

- Hajde idi analiziraj mi malo, možda imam neki šah, mislim da ne može da mi uzme topa

- A jesi li primetio kako su ti oba topa vezana pa na meti

- Njegova dva topa?

- Tvoja dva...

- A ti misliš ja primećujem...

Nije nov ni donji trap šahovske komete: ljubitelji trećekategornici, deca, žene, babe, dede, pacijenti, lovci na golubove u parku, kojima su loto i ”oupen” turniri jedina nada i spas.

U I kolu sve po propisu:

Peković je uzeo pola poena Milanu Vukiću s već pomenutom Modernom ježevom Robačevom odbranom, a Slobodan R. Ilić je imao dobre šanse protiv Damljanovića, ali je najpre izabrao pogrešan odskok konjem, a na kraju je pogrešio u boljoj završnici.

Al, i Peković i Ilić su igrali muški, dok sm ja igrao kao pička, na remi, protiv mladog Indijca Baglana, i – gle! – imao sam i izvesne šanse na remi s pešakom manje u završnici raznobojnih lovaca (koje su sve remi kada ja imam višak pešaka!), kad, ono – Radovan Govedarica (koji je lepo završio svoju partiju), krene da kibicuje: pa mi stane iza leđa i stavi ruku na naslon moje stolice, pa me izbubeta kišobranom koji je trapavo vukao za sobom, i ja se pometem i iznerviram i – userem i to malo šansi za remi. Jebem ti majku,  Radovane Govedarico!

Inače sam se čak i pripremao za Baglana, onaj Maršalov gambit u Slovenskoj sam vežbao da ga iznenadim, ali on je iznenadio mene Kraljevom indijkom Ja onda pođem na Andersonovu varijantu izmene, da prosim remi i lovim rejting, ali posle 13 poteza nisam znao šta da igram – izlapeo sam. I tu sam zadovoljan svojom igrom u narednih 7 poteza, jer sam uspeo da samostalno dođem blizu remija. Baglan je počeo da me pogleduje kao da je spreman za ponudu, ali ja nikada ne nudim remi, a njemu ispod časti kad ima 500 poena više po rejtingu. I onda Čobanica trapava počne da me ćuška.

Sada sam se survao u lagume turnira, igraću po zadnjim stolovima, oko kojih mjauču šugave mačke, i živ neću dočekati neki od prvih tridesetak stolova (koji se ne klimaju, koji nisu preniski, gde ima više svetla...).

Ali, to je ”oupen”, kao start za maraton – favoriti imaju pošten start i na čelu su, a sitna boranija neka se lakta i gura pozadi, ko padne padne, sam pao sam se ubio.

Mislim na Branka Stanića, za mene najboljeg šahistu Srbije, ovde bi dobro došle Francuska odbrana i Obrnuta indijka.

Hard Rock Mix

Undertones, Jon Spencer Blues Explosion, Public Image Limited, Blondie, Burt Bacharach...
...   and last but not least Mercury Rev with "Endlessly", which always reminded me on an abandoned Gothic castle, whose owner returned home fter many years and now is wandering through rooms covered with dust and spider web.

Dragomir Spasojević i Katarina Stojanoski falsifikuju stvarnost

Kako se može falsifikovati jedan događaj, orwellovski izostavljajući jednog čoveka, to jest mene,  prevodioca, pokazali su vajni novinari Dragomir Spasojević i Katarina Stoajnoski, koji su za "Kapital magazin" napravili "prikaz" promocije knjiga danskih pisaca.

Na slici se vidi moja jakna, desno...

Evo linka za tu "vest", mene nema ja ne postojim!

Vajni novinarčići citiraju "urednicu" Ivanu Hadži-Popović, ma kurac urednicu, koja je drsko govorila o svom otkriću danske književnosti [sic!!], citirali su i dišu Đuretića... A ja što sam njihove mudrolije prevodio na danski pomenutim piscima, to ništa.

Ko je preveo knjige - ništa.

Poserem im se u jagnjećem stilu na članak.

Edit: ma evo ih na slici, novinarčići maleni, sve vreme su se maloumno kliberili kao majmuni koje je neko posuo praškom za smejanje. Kurac novinari. Koji debili.

Evo. ja ću njih da dokumentujem.
Brabonjci kvazinovinarski, isprtci.pečetnički, nisu ni za pijacu da jave cene paradajza.

Beotaxi broj 1037

Danas se vozim taksijem s "mojim" Dancima do restorana Mala Kolubara.
Taksi ima plavu oznaku, meni se učinilo Bel Taxi, ali ispada da je u pitanju BeoTaxi, broj 1037.

Stanemo mi na uglu kraljice Natalije i Ivankovačke, stojimo i stojim i vozač konačno kaže:
 - Tu smo, ja da skrenem ne mogu.
- Ok, - kažem ja i platim 400 dinara za račun od 337, i otvorim vrata, kad ono dokači nas tramvaj trambelaj.

- Da vidimo šta ste napravili, - kaže vozač, i izađe i vrti glavom na čuknuta vrata.
- To vam je, moj godposine, 20 evra.

I ja mu dam 2000 dinara.

Zovite me pičkica i pičkasti intelektualac i peder.

Edit od srede 04.XI

prošao sam nekoliko puta pored taksi stance Lion, i čiča je opet tu.
BG 8287-TX, svetloplava oznaka upućuje da ne radi preko radio stanice već starinski.
Prošao sam pored, da vidim kako stoji sa vratima: ono očukano mesto jeste popravljeno. malo je belje od ostatka, kao da je premazano zubnom pastom.