One game chess match in The Hague or ... Indonesian chess set

Na videu je legendarni spaček Džekija van der Veldea...


U nedelju 22. novembra odigrao sam me; od jedne partije protiv Fritsa Varenkampa, a u organiyacija mog brata Jacquesa van der Veldea, Ali, idemo redom.

Još u subotu sam bio na Malti gde sam pre podne pobedio u poslednjem kolu Malta Open-a i jedva stigao do 50%. Protivnik mi je bio simpatičan ali preslab Šveđanin i, kada se sve sabere, izgubio sam 30 poena na tom turniru, ali - vreme je bilo izvanredno, kupanje u toplom moru svaki dan, delikatesi u restoranu Peperonćino uz divno italijansko vino, pa džinovi i tonici u pabu Plough and Anchore pa pravi francuski kolači u poslastičarnici Fre(n)sh, uz uobilajeni night cap u pabu Crow's Nest. Ali, centralni događaj dana je bio po pravilu dvoiposatni boravak na plaži:

Zatim bih trknuo do već pomenute poslastičarnice Fre(n)sh na kiš loren sa nekoliko sireva i šu plezir, a onda bi usledila kratka priprema za naerdno kolo Malta Opena, ne tako uspešnog kao onog od prošle godine, koji bih mogao da opiem kao početnička pecaroška sreća.

Posle partije je bilo vremena za večeru u Peperonćinu, ili u Pepijevom kiosku, uvek otvorenom i posle ponoći i gde sam mogao i da gleam fuzbal uz inetrnacionalniju ponudu klope, pa sam tako proverio i maltešku omiljenu ribu "lampuki".

 I onda, nedelja 22. novembar, meč od jedne partije s Fritsom Varenkampom.
Džeki van der Velde me je dočekao u legendarnom spačeku i to se vidi na uvodnom videu.

Frits Varenkamp je oduševljeni šahista i odličan drug mog brata. Spaček je inače kontra svih mogućih EU propisa. Nema sigurnosne pojaseve, ima dve pepeljare, nema ničega osim dva ručna menjača, jedino radi kuplung, ne može da se zaključa, ide na najotrovniji benzin u domaćoj radinosti, auspuh ne zadovoljava zahteve o ispušnim plinovima... A uz sve to, moj brat seče put nasred ulice jer je promašio put, vozi bez ruku (jer umotava cigaretu) i vozi samo nogama. Svi su se okretali za nama.

U stvari, Džeki je imao u planu da mi pokloni ovu šahovsku garnituru.

Kao što se vidi, figure su živopisno izrezbarene, i bilo je teško razlikovati pešake od topova kao i laufere od skakača - to je na neki način bila slepa partija.

U Retijevom otvaranju (koje voli i Romanišin) osvojio sam pešaka, koga sam bez potrebe dao, ali sam ga opet osvojio i ovu završnicu sam dobio:

Tako da je garnitura došla kao nagrada...

Sutradan sam se dobro natovaren pojavio na mostu ispred mog amsterdamskog broda hotela:

Kad, ono, vidi belaja: ne samo što su me posle tople Malte u Holandiji dočekali - ledana kiša, sneg, hladnoća i vetar, već su se drveni mostovi Osterdoka preko noći tako zaledili, da je hodanje bilo nemoguće. Nekako sam se doklizao natrag na brod i zamolio domaćina da mi da dve potrošne kuhinjske krpe, da ih obomotam oko patika kao naši penzosi koji se snalaze po zaleđenim trototarima u Beogradu. To je izgledalo ovako: