Tuxedomoon u Beogradu

Odvikao sam se od koncerata u Beogradu, i više nisam znao šta me čeka u Domu omladine.
2005. godine nisam imao 50 dinara za JSBX...
A sada sam otišao u Večernju školu alternativnog roka, kao kamiondžije Paja i Jare što su učili geografiju i marksizam pod stare dane.

Fenomen sviranja celih albuma od A1 do B6 (recimo) odražava razliku između klasične muzike i rokenrola, onu razliku koju je neko opisao "...klasični muzičari celog života na pločama pokušavaju da ponove mađiju žive svirke, dok rokeri to rade obrnuto, na koncertima pokušavaju da pogode sve one tonove koje su natenane uspeli da ubodu u studiju..." Ako se dobro sećam, jelte.

U Milanu sam tako odslušao Marquee Moon od Televižna, u Amsterdamu Last Splash od Briderza, u Utrehtu Hit Parade 1 od Ueding Prezenta (iako bih više voleo "Džordž Best", ali na to nisam stigao), a u sredu i Half-Mute od Taksidomuna u Domu omladine..

Tek kasnije sam se obavestio da je ovo treći dolazak tog benda u Bgd, ali u to vreme sam živeo na česmovači i suvom hlebu.

Jedan od lepših koncerata u životu, i po atmosferi u publici i po isporuci željno očekivanog časa istorije. Svetski a u Beogradu, jedno netipično veče za ovaj sada sumorni grad, izbrisan sa mape sveta.

Blaine Reininger sada već izgleda kao penzos informbirovac: frizura golootočka, odelo konduktera GSP-a iz 1970-ih, na šapama bakandže za šljakanje, i jedino ga minđuša na levom uvetu odaje.

Basista je pokazivao tri prsta, doduše pogrešna, ali petica za trud.

Novi član na specijalnim efektima, sintisajzerima i ko zna kojim e-drndalicama je imao limenku Zaječarskog piva na svom arhitektonskom stolu koji je asocirao na Brehta...

Sada mogu da kažem kako sam i njih video pre nego što sam umreo.

Muzika je bila teška i mračna. Podsećala me je na roman koji upravo čitam - na Savage Detectives  Roberta Bolaña - na I poglavlje, koje sam završio neposredno pre nego što sam otišao da kupim ulaznicu. Mislio sam na provinciju Meksika, na pustinju Sonora to jest, dok sam se vozio tramvajem do Doma omladine. A kada sam ulaznicu pazario u 19.00 i tek tada saznao da koncert počinje tek u 21.00 (taj podatak je iz nekog razloga ostao tajna čak i za internet), preostalo mi je da se šetam... I odoh sve do MUP-a i do stanice busa za Pančevo, pa Venizelosovom ulicom - i tek tada me je doffatila atmosfera Sonore, mislim, Sonore iz romana jer nisam bio u toj pustinji,: sve propalo, radnje pozatvarane, betonska beda propale ekonomije. Bezvoljni ljudi se vuku do stanova s neukusnim državim hlebom u plastičnim kesama. U ovoj zemlji su jedino adolescenti veseli: još ne znaju šta ih čeka.

Mračna depresija tog I dela romana se lepo poklopila s atmosferom "Half-Mute"-a...

Dogodilo se obrnuto: umesto da tražim plejlistu za određeni događaj ili knjigu, ja sam - slučajno - našao knjigu za plejlistu koju sam slušao uživo... 

Posle dvočasovnog stajanja u sali Amerikana - srećom, tik uz binu - ukočio sam se, jedva sam savijao kolena dok sam silazio stepenicama. U Makedonskoj sam stao da ponesem Slonovo uvo - ogromnu bečku šniclu na onom kiosku. 

U objektu radi simpatična Ruskinja, koja je pametniji deo dueta i daje uputstva ne baš ekspeditivnoj koleginici. Ova bečka mi je bila za dva dana. 

Neda Arnerić i IGRA PAROVA na Krstu

Link na tekst o lanjskoj majskoj "Igri parova"
...................................................................
Nadam se da ću u narednoj sezoni Beogradskog dramskog opet da gledam sve četvoro - Nedu Arnerić, Elizabetu Đoresku, Aleksandra Alača i Dragišu Milojkovića u "Igri parova", s jednog od mesta u I redu, najbolje 7.

Sada sam na Fejsbuku potražio neke beleške o izvođenjima prošle i ove sezone:

april 2016:::

"Igra parova" Matjaža Župančiča - ponovo u Beogradskom dramskom. Milojković je ovog puta rekao "I inspicijent se smeje"...
Imam ulaznicu za "Maratonce..." iz Kerempuha: gostuju u Ateljeu 27.-og. Bolje tako nego da putujem u Siriju.

oktobar 2015::::

12. oktobra sam ponovo pogledao "Igru parova". U publici je bilo i jedno društvance (sedeli su odmah iza mene), sve nešto poznato, ali nikako da se setim. Sredovečni čika (tek ispao iz triesetih, ali to mu još nije jasno) kovrdžave crne kose s mnogo sedih, sitnog dupenceta i uskog džempera, bio je s nekim damama. I tako mi je bio poznat, ali pamćenje izneverava, naglasak mu je bio skroz zagrebački ali sve srpska ekavica a ne purgerska. "Jao... Povedi đuvegiju...Jao karte za 'Otela' moramo da damo, ne možemo... Opasna predstava, Vojin Ćetković i tako, strava...Mi sutra snimanje, posle snimanja ručak, pa na avion..." U prvih desetak minuta snimka, dok predstava još nije počela, možete možda - ako se napregnete - da čujete i te glasove. Bilo je nečeg tako nostalgično jugoslovenskog u toj ekipi, nešto kao iz 1970-ih godina. "Ne znam kako da objasnim, a ovo OBJAsnim naglasiti tako." (Ali, da li su oni i dobri ljudi - ostaje da se utvrdi.)

A predstava se drži.
U ovom je izvođenju izostao onaj komički odušak kada Dragiša Milojković pokušava da nogom ispod stola pomazi Nedu Arenerić, pa greškom dira Aleksandra Alača, koji se trgne i đipi od stola.
Alač se nešto zamislio dok je brisao kašiku koja mu je - po scenariju - pala sa stola, a Milojković istegao nogu koliko god je mogao, ali ne može da do'vati kolegu. Na kraju je rekao više glasno nego tiho "Pa gde ti je noga?!" i onda su Neda Arnerić i Milojković prsnuli u smeh. A Alač je tada Milojkoviću rekao "Izvini", ali ne kao lik već kao kolega.
Bilo je još novosti - nekoliko puta su na raznim mestima improvizovali i ubacivali slovenački, kao omaž slovenačkom autoru, već i na početku, kada je Elizabeta Đorevska rekla "ovaj mi diha za ovratnik!", kada ju je Alač po scenariju propisno spopao.
Njoki su ovog puta odlično uspeli, i glumci su ih slatko pojeli.

februar 2016:::

Danas opet IGRA PAROVA.
Ovog puta nije uspelo prosipanje soli. "Ivan" (Milojković) treba da trapavo prospe so na svoje njoke, ali on je nepropisno skinuo poklopac i pokušavao da posoli, ali mu jednostavno nije uspevaloda bude nespretan. Đorevska je to primetila, ali šta može žena, da ga mune u ruku, ne ide. "Ovog puta nisi prosuo?!"
Publika je bila malo nadurena i neraspoložena.

Eh da, Neda Arnerić je imala novi kaput večeras.
A njoki su odlično uspeli, vidi se da su metnuli dosta sira.
Sutra kupujem Frikomove njoke i mećem ih u sos od sira i vrhnja.

mart::::::

Večeras - opet "Igra parova" Matjaža Zupančiča na Krstu, to jest u Beogradskom dramskom pozorištu. Imam mesto broj 6, što znači da ću da gledam pravo u sto za kojim će četiri glumca da večeraju njoke. Znam da ću ogladneti, pa sam skoknuo da kupim - taljatele u biošpajzu, vrhnje Imlek i trapist President u samoposluzi te peršun, papričicu i beli luk u piljarnici, kao i integralni dvopek i pivo Carslberg u drugoj samoposluzi. Pa kad se vratim s Krsta, da začas spremim pravo mitteleuropsko jelo. Neda Arnerić, Elizabeta Đoreska, Aleksandar Alač, Dragiša Milojković.

 ...
Ne mogu da pronađem beleške s one predstave u kojoj je Alač pao s tabureta, mislim da je to bilo početkom ove godine.

Ista epizoda "Potere"

Večeras su reprizirali epizodu Potere od 11. januara, kada je umro Bouvi.
-----------------------link------------------------------------


To je bila greška, je l 'da?!