Tuxedomoon u Beogradu

Odvikao sam se od koncerata u Beogradu, i više nisam znao šta me čeka u Domu omladine.
2005. godine nisam imao 50 dinara za JSBX...
A sada sam otišao u Večernju školu alternativnog roka, kao kamiondžije Paja i Jare što su učili geografiju i marksizam pod stare dane.

Fenomen sviranja celih albuma od A1 do B6 (recimo) odražava razliku između klasične muzike i rokenrola, onu razliku koju je neko opisao "...klasični muzičari celog života na pločama pokušavaju da ponove mađiju žive svirke, dok rokeri to rade obrnuto, na koncertima pokušavaju da pogode sve one tonove koje su natenane uspeli da ubodu u studiju..." Ako se dobro sećam, jelte.

U Milanu sam tako odslušao Marquee Moon od Televižna, u Amsterdamu Last Splash od Briderza, u Utrehtu Hit Parade 1 od Ueding Prezenta (iako bih više voleo "Džordž Best", ali na to nisam stigao), a u sredu i Half-Mute od Taksidomuna u Domu omladine..

Tek kasnije sam se obavestio da je ovo treći dolazak tog benda u Bgd, ali u to vreme sam živeo na česmovači i suvom hlebu.

Jedan od lepših koncerata u životu, i po atmosferi u publici i po isporuci željno očekivanog časa istorije. Svetski a u Beogradu, jedno netipično veče za ovaj sada sumorni grad, izbrisan sa mape sveta.

Blaine Reininger sada već izgleda kao penzos informbirovac: frizura golootočka, odelo konduktera GSP-a iz 1970-ih, na šapama bakandže za šljakanje, i jedino ga minđuša na levom uvetu odaje.

Basista je pokazivao tri prsta, doduše pogrešna, ali petica za trud.

Novi član na specijalnim efektima, sintisajzerima i ko zna kojim e-drndalicama je imao limenku Zaječarskog piva na svom arhitektonskom stolu koji je asocirao na Brehta...

Sada mogu da kažem kako sam i njih video pre nego što sam umreo.

Muzika je bila teška i mračna. Podsećala me je na roman koji upravo čitam - na Savage Detectives  Roberta Bolaña - na I poglavlje, koje sam završio neposredno pre nego što sam otišao da kupim ulaznicu. Mislio sam na provinciju Meksika, na pustinju Sonora to jest, dok sam se vozio tramvajem do Doma omladine. A kada sam ulaznicu pazario u 19.00 i tek tada saznao da koncert počinje tek u 21.00 (taj podatak je iz nekog razloga ostao tajna čak i za internet), preostalo mi je da se šetam... I odoh sve do MUP-a i do stanice busa za Pančevo, pa Venizelosovom ulicom - i tek tada me je doffatila atmosfera Sonore, mislim, Sonore iz romana jer nisam bio u toj pustinji,: sve propalo, radnje pozatvarane, betonska beda propale ekonomije. Bezvoljni ljudi se vuku do stanova s neukusnim državim hlebom u plastičnim kesama. U ovoj zemlji su jedino adolescenti veseli: još ne znaju šta ih čeka.

Mračna depresija tog I dela romana se lepo poklopila s atmosferom "Half-Mute"-a...

Dogodilo se obrnuto: umesto da tražim plejlistu za određeni događaj ili knjigu, ja sam - slučajno - našao knjigu za plejlistu koju sam slušao uživo... 

Posle dvočasovnog stajanja u sali Amerikana - srećom, tik uz binu - ukočio sam se, jedva sam savijao kolena dok sam silazio stepenicama. U Makedonskoj sam stao da ponesem Slonovo uvo - ogromnu bečku šniclu na onom kiosku. 

U objektu radi simpatična Ruskinja, koja je pametniji deo dueta i daje uputstva ne baš ekspeditivnoj koleginici. Ova bečka mi je bila za dva dana.