Emigrantska kriza

Hoću i ja u Evropu, u lep jedan azil
pošteno, nema prevare - evo dil:
ne tražim da mi klinke
nose burke
nosiću kožnu jaknu i martinke
neću da ličim na Turke
ne tražim minaret do katedrale
ne zakeram halal mesare
neću fudbalerke u čaršafima
slušaću pank s najjače skale
i zvuk dobre stare indi gitare
hoću s vama, neću bre s njima!

Al  ja vam nisam bio dovoljno good
ni dovoljno beo
bio sam lud
što sam što sam k vama hteo
pošteno i manirom finom
umesto da se namažem imalinom.

Moja ćerka je kidnapovana i šta li joj rade...

Ćerka je moj književni prevod.

Danas pre podne oko 09:30 odneo sam print preloma romana ARTIČOKINO SRCE s mojim napomenama, ispravkama - sve obeleženo.

Rekao sam sekretarici da se prelamaču to da i da bi po tome trebalo da se štampa knjiga.

Ali, da li će tako biti, ne znam.

Jer, lektorka ima ovlašćenje da radi šta hoće.

Evo linka, uostalom.

I tako ja čekam da vidim šta će mi uraditi ćerki.

U onom printu preloma već sam uoči da je lektorka već 3 stvari samoinicijativno promenila:

1. "idu ruku pod ruku" je sastavila u "idu  ruku podouku"

2. "video spot" je izmenila i ubacila crticu "video-spot"

i

još jednu izmenu je uradila bez pitanja.

Ona će i za ove stvari da pruži isto objašnjenje - da sam ja možda i u pravu, ali da to stoji samo u najnovijem izdanju Pravopisa, za koji ona nema para jer "radi za klikere".

Ja radim za muda Marjanova.

Moja ćerka je kidnapovana i sada se verovatno ona siluje i štampana knjiga će sadržavati nepismenosti koje nisu moje.

Da se odreknem prevoda, ne znam kako to ide, a osećaj je valjda kao kada silovana žena abortira dete svoga silovatelja.

U ovom trenutku, ne vidim šta bih drugo uradio osim da ovako na blogu objavim.

Kako jebu moje prevode i od njih prave kese

Dobio sam (konačno) primerke knjige PISATI ILI UMRTI Henrika Stangerupa.
Posle iscrpljujućeg  "razgovora" s izdavačem, u stvari monologa, pri čemu se osoblje zapravo smejuckalo tome kkao me jebu na gradele, kao vrdaju i kako mi još traže pare (jer im Kinezi ne daju), sednem u Araru da dođem (k) seb, kao silovana žena koja se pita da li da prijavi ili da "pokuša da zaboravi".
I prevodilac kome sjebu prevod je kao silovana žena, šta god da uradi, ne valja.
Odricanje od prevoda je kao čedomostrvo, ubistvo deteta oje ti je napravio dušmanin.

Krenem da listam PISATI ILI UMRETI.
I vidim da je neko bez pitanja promenio "je l'" u "jel'" i da je "op. prev" u fusnotama dosledno unakaženo u Op. Prev.

A nekome je u nekoj ranijoj knjizi eć smetalo to opaska kao ustaška reč pa su mi menjali u Pprim. Prev. opet tako nepismeno s velikim slovom u Prev.

Čim sam došao kući napisao sam pismo lektorki u pravcu "zašto bez pitanja izmene" i "zašto mi unosite pravopisne greške umesto da lovite tipfelere..."

a evo njenog odgovora:

Gospodine Crnkoviću,

u velikoj sam gužvi pošto trenutno imam tri printa za korekturu i dve knjige u elektronskom obliku za lekturu tako da Vas molim da se strpite i sačekate da nađem vremena kako bih Vam odgovorila.

Mogu odmah da Vam kažem da sam lektorisala Iz laži u laž i da smo se tim povodom čuli.

Niko nije lektorisao Zagrobne darove i kada sam ih jednom prilikom videla u knjižari Zepter Book sa greškama mnogo sam se iznervirirala  - pretpostavljam kao Vi sada.

Takođe, mogu odmah da Vam kažem i da sam uklonila crticu u rečima radio i TV stanica (ili nešto slično, ne znam tačno, nemam tekst pred sobom) zato što Vas uvažavam i cenim to što ste se opredelili za tu vrstu pisanja - premda je i jedno i drugo pravilno. Jedino objašnjenje pronalazim u tome da Časlav nije uneo moju izmenu na printu.

Odmah mogu da Vam kažem i da sam kriva za je l pošto je to odvojeno pisanje jedino objavljeno u novom pravopisu koji ja nemam. A razlika između novog i starog pravopisa je samo u nekolikim izmenama pa sam smatrala da zbog dve-tri reči ne treba da se izlažem nepotrebnom trošku i da kupujem novi pravopis. Moram i da kažem da su moji honorari više nego ništavni. Za Artičokino srce sam dobila 7.800 dinara za dva čitanja - jednom na kompjuteru i jednom na printu.

Kao što vidite, radim za klikere i besna sam kao i Vi.

Gospodin Jagoš me je ovlastio da radim i lekturu i korekturu.

Srdačan pozdrav,

E taj deo odgovora: "nisam imala para da kupim novo izdanje pravopisa" zbilja je urnebedan. Cirkus.

I sedim ja tako u Arari ovako namrgođen kao na slici a ova spodoba iza mene sela pa kibicuje šta ja to psujem sebi u bradu...

Nik ne veruj čoveku u izvanrednim cipelama pa još lakovanim. (Ovo zvuči kao iz nekog filma, možda i jeste, ali sada ne mogu da se setim...)

Razgovori s Andrićem

Nisam nikad ćakulao s Krletom,
nije mi Čengić otvarao vrata vile na Gvozdu,
nisam bio na Galebu s Titom,
nit sam posle Osme sednice na uvce prič'o Voždu,
nisam s Kišom pio rujno vino,
niti s Dedićem pevuckao fino,
nit sam u šetnji s ocem nacije
razglabao pitanja federacije.
U biografiji mi je prava promaja,
kada odem na večni sanak,
ni primetiti neće moja domaja,
taj večiti književni palanak.