Dobio sam (konačno) primerke knjige PISATI ILI UMRTI Henrika Stangerupa.
Posle iscrpljujućeg "razgovora" s izdavačem, u stvari monologa, pri čemu se osoblje zapravo smejuckalo tome kkao me jebu na gradele, kao vrdaju i kako mi još traže pare (jer im Kinezi ne daju), sednem u Araru da dođem (k) seb, kao silovana žena koja se pita da li da prijavi ili da "pokuša da zaboravi".
I prevodilac kome sjebu prevod je kao silovana žena, šta god da uradi, ne valja.
Odricanje od prevoda je kao čedomostrvo, ubistvo deteta oje ti je napravio dušmanin.
Krenem da listam PISATI ILI UMRETI.
I vidim da je neko bez pitanja promenio "je l'" u "jel'" i da je "op. prev" u fusnotama dosledno unakaženo u Op. Prev.
A nekome je u nekoj ranijoj knjizi eć smetalo to opaska kao ustaška reč pa su mi menjali u Pprim. Prev. opet tako nepismeno s velikim slovom u Prev.
Čim sam došao kući napisao sam pismo lektorki u pravcu "zašto bez pitanja izmene" i "zašto mi unosite pravopisne greške umesto da lovite tipfelere..."
a evo njenog odgovora:
E taj deo odgovora: "nisam imala para da kupim novo izdanje pravopisa" zbilja je urnebedan. Cirkus.
I sedim ja tako u Arari ovako namrgođen kao na slici a ova spodoba iza mene sela pa kibicuje šta ja to psujem sebi u bradu...
Nik ne veruj čoveku u izvanrednim cipelama pa još lakovanim. (Ovo zvuči kao iz nekog filma, možda i jeste, ali sada ne mogu da se setim...)
Posle iscrpljujućeg "razgovora" s izdavačem, u stvari monologa, pri čemu se osoblje zapravo smejuckalo tome kkao me jebu na gradele, kao vrdaju i kako mi još traže pare (jer im Kinezi ne daju), sednem u Araru da dođem (k) seb, kao silovana žena koja se pita da li da prijavi ili da "pokuša da zaboravi".
I prevodilac kome sjebu prevod je kao silovana žena, šta god da uradi, ne valja.
Odricanje od prevoda je kao čedomostrvo, ubistvo deteta oje ti je napravio dušmanin.
Krenem da listam PISATI ILI UMRETI.
I vidim da je neko bez pitanja promenio "je l'" u "jel'" i da je "op. prev" u fusnotama dosledno unakaženo u Op. Prev.
A nekome je u nekoj ranijoj knjizi eć smetalo to opaska kao ustaška reč pa su mi menjali u Pprim. Prev. opet tako nepismeno s velikim slovom u Prev.
Čim sam došao kući napisao sam pismo lektorki u pravcu "zašto bez pitanja izmene" i "zašto mi unosite pravopisne greške umesto da lovite tipfelere..."
a evo njenog odgovora:
Gospodine Crnkoviću,
u velikoj sam gužvi pošto trenutno imam tri printa za korekturu i dve knjige u elektronskom obliku za lekturu tako da Vas molim da se strpite i sačekate da nađem vremena kako bih Vam odgovorila.
Mogu odmah da Vam kažem da sam lektorisala Iz laži u laž i da smo se tim povodom čuli.
Niko nije lektorisao Zagrobne darove i kada sam ih jednom prilikom videla u knjižari Zepter Book sa greškama mnogo sam se iznervirirala - pretpostavljam kao Vi sada.Takođe, mogu odmah da Vam kažem i da sam uklonila crticu u rečima radio i TV stanica (ili nešto slično, ne znam tačno, nemam tekst pred sobom) zato što Vas uvažavam i cenim to što ste se opredelili za tu vrstu pisanja - premda je i jedno i drugo pravilno. Jedino objašnjenje pronalazim u tome da Časlav nije uneo moju izmenu na printu.
Odmah mogu da Vam kažem i da sam kriva za je l pošto je to odvojeno pisanje jedino objavljeno u novom pravopisu koji ja nemam. A razlika između novog i starog pravopisa je samo u nekolikim izmenama pa sam smatrala da zbog dve-tri reči ne treba da se izlažem nepotrebnom trošku i da kupujem novi pravopis. Moram i da kažem da su moji honorari više nego ništavni. Za Artičokino srce sam dobila 7.800 dinara za dva čitanja - jednom na kompjuteru i jednom na printu.
Kao što vidite, radim za klikere i besna sam kao i Vi.
Gospodin Jagoš me je ovlastio da radim i lekturu i korekturu.Srdačan pozdrav,
I sedim ja tako u Arari ovako namrgođen kao na slici a ova spodoba iza mene sela pa kibicuje šta ja to psujem sebi u bradu...
Nik ne veruj čoveku u izvanrednim cipelama pa još lakovanim. (Ovo zvuči kao iz nekog filma, možda i jeste, ali sada ne mogu da se setim...)
No comments:
Post a Comment