Ono što čoveka drži kod iste banke i istog provajdera (mobilnog, kablovskog, kog bilo) jeste - inercija.
I neposlovnost konkurenata - onda kada dođete i kažete "imate tuđeg nezadovoljnog korisnika, potrudite se!", a i oni kilavi , ne umju da vam odgovore na najobičnija pitanja, već se mršte, vrdaju, prave se se da ne čuju...
E, sad, rekoh banka.
Telefonom neće da mi kažu, vele "morate lično": To mi kažu u "mojoj" filijali.
U drugoj filijali (onoj najbližoj meni) mi ispričaju jednu verziju zašto nema love. "Falilo nešto u podacima. Tražili smo pojašnjenje a oni vratili!"
I oni su morali da telefoniraju "mojoj" filijali, i onda mi kao prepričaju. (Obaška što samovoljno konvertuju valutu a da me ne pitaju.)
Sutradan odem ipak u "moju" filijalu, šipčim po najvećoj vrućini.
Dopadnem jednoj sedovečnoj ženi koja se - takav mi je utisak - ne snalazi (kao sredovečne apotekarke, koje pojma nemaju o vitaminima, to sam ukapirao na farmaciji se to ne uči), sitni brojevi su na kartici, ja se potrudim pa iz fascikle pružim print uputstava za uplatu, veća su slova.
Ja ponovim šta mi je rečeno u onoj drugoj filijali, ali ovima u mojoj filijali to ništa ne znači, ka oda su pokvareni telefoni u pitanju. Ali, iz one filijale su zvali moju filijalu, čemu sad to čuđenje?
Žena mi onda čita stanje na računu, kao da ja ne znam koju siću imam. Pitam za ono što nemam a ne za ono što imam.
Ženi to sve čudno. Ne zna napamet šifru valute. Nikad čula za određene valute.
Onda preuzme mlađi i sposobniji kolega, ali nema boga, to valjda traje nekoliko radnih dana, mora da se čeka do naredne nedelje.
- Je l može da se vidi da li je uplaćeno?
- Ne.
Mislim da to neće ni stići. Bar ne ovog leta.
Vidimo se na jesen.
U nekoj novoj banci, s nekim novim provajderom, s nekim novim telefonom.
U drugom životu.
Edit 1:
Sada mi neki vele da je banka pogrešila što - ak oje falilo nešto u podacima - mene nisu pitali, imali su i mejl ako me ne bi našli telefonom.
I: kako bre nisi mogao telefonom? Ne verujemo!
I neposlovnost konkurenata - onda kada dođete i kažete "imate tuđeg nezadovoljnog korisnika, potrudite se!", a i oni kilavi , ne umju da vam odgovore na najobičnija pitanja, već se mršte, vrdaju, prave se se da ne čuju...
E, sad, rekoh banka.
Telefonom neće da mi kažu, vele "morate lično": To mi kažu u "mojoj" filijali.
U drugoj filijali (onoj najbližoj meni) mi ispričaju jednu verziju zašto nema love. "Falilo nešto u podacima. Tražili smo pojašnjenje a oni vratili!"
I oni su morali da telefoniraju "mojoj" filijali, i onda mi kao prepričaju. (Obaška što samovoljno konvertuju valutu a da me ne pitaju.)
Sutradan odem ipak u "moju" filijalu, šipčim po najvećoj vrućini.
Dopadnem jednoj sedovečnoj ženi koja se - takav mi je utisak - ne snalazi (kao sredovečne apotekarke, koje pojma nemaju o vitaminima, to sam ukapirao na farmaciji se to ne uči), sitni brojevi su na kartici, ja se potrudim pa iz fascikle pružim print uputstava za uplatu, veća su slova.
Ja ponovim šta mi je rečeno u onoj drugoj filijali, ali ovima u mojoj filijali to ništa ne znači, ka oda su pokvareni telefoni u pitanju. Ali, iz one filijale su zvali moju filijalu, čemu sad to čuđenje?
Žena mi onda čita stanje na računu, kao da ja ne znam koju siću imam. Pitam za ono što nemam a ne za ono što imam.
Ženi to sve čudno. Ne zna napamet šifru valute. Nikad čula za određene valute.
Onda preuzme mlađi i sposobniji kolega, ali nema boga, to valjda traje nekoliko radnih dana, mora da se čeka do naredne nedelje.
- Je l može da se vidi da li je uplaćeno?
- Ne.
Mislim da to neće ni stići. Bar ne ovog leta.
U nekoj novoj banci, s nekim novim provajderom, s nekim novim telefonom.
U drugom životu.
Edit 1:
Sada mi neki vele da je banka pogrešila što - ak oje falilo nešto u podacima - mene nisu pitali, imali su i mejl ako me ne bi našli telefonom.
I: kako bre nisi mogao telefonom? Ne verujemo!
No comments:
Post a Comment