Zagrejao sam vodu u čajniku, dopunio plastične ćase u kadi i tako se "po rumunski" istuširao pre nego što sam krenuo na predstavu "39 stepenika" u Vuku, peške, ulicama paralelnim s Bulevarom, nekadašnjom rutom kojom je zbog visokog pritiska pešačio Milorad Pavić (Vojvode Savatija, Vojvode Brane ... Zahumska...) i - sednem lepo u I red. I večeras čujem gunđanje pozorišnih guštera kojima je "previše blizu". Gledam one teške, crvene zavese "Vuka", a gledam i one dve "lože" sa strane, takođe sa svojim zastorima, i u jednoj od njih trebalo bi da sedi sufler ili suflerka, mislim ja. Samo na jednoj su navučene zavese, onoj desnoj (publici desno, glumcima levo). Ne izdržim, pa se uspnem stepenicama i brzo zavirim, pre nego što su razvodnice stigle da me opomenu, i - vidim, ali koga? Onu punačku glumicu kojoj je Vuk do dolaska Goncića bila filijala, vidim je kako jede tortu i prelistava print nekog teksta.
...
...
Vratim se na na sedište i ponovo se zagledam u zavese. Jasno se talasaju, kao da dišu, neko čudovište tu diše, ma ne, samo promaja, a na podu - umesto tipično svetlog procepa - vidim samo jednu svetlosnu tačku. Zavese dišu kao džinovski respirator, nema sumnje i to je sablasno. U sebi počnem da puštam Hičkokovu muziku, evo baš ovu, koju sam slušao u Kopenhagenu pre nekoliko godina:
LINK::::: drugi deo koncerta Hičkokove muzike u Kopenhagenu
A onda se predstava otvori parodijom (citatom?) upravo muzike iz "Psiha".
Bioskopi su u Beogradu nestali - ili ja tako "samo" mislim kada više nema Odeona, Kozare, Jadrana, Balkana, Kosmaja, Centrala, Jugoslavije, Zvezde, 20. oktobra - a došlo je u modu prepričavanje filmova. Umesto nekadašnjih kataloga za predstavu, sada funkcioniše pamćenje kod gledalaca, to jest sećanje na filmove, koje su valjda i pogledali u nekom od pomenutih pokojnih bioskopa.
...
Andrija Milošević je završio jednu i po sezonu tezgi na filmu i televiziji (tokom koje je nekoliko uloga prepustio alternacijama) i ovo je kao neki povratak. Goran Jevtić i on igraju u paru, dok Anastasija Mandić i Viktor Savić igraju raspareno.
...
Jednom sam bio kod frizerke u gotovo nevidljivom, zabačenom salonu u Svetogorskoj, malo pre Ateljea, i začuđenoj frizerki velim da bih želeo istu frizuru kao Tihomir Stanić koga sam tako lepo ošišanog gledao u nekolikim predstavama. Onako s ćubom na temenu. Budem joj simpatičan i ona me pita jesam li i ja umetnik. Ja nešto kao priznam, i ona mi iskamči vizitku. Posle skopčam zašto: pomenula me Tihomiru Staniću koga je ona i šišala, i pitala ga je da li bi pogledao neke moje dramske tekstove. On mi se javi, ja dam čoveku isprintane drame, i u tim tekstovima ima i filmskih ilustracija, isto onako kao u 39 stepenika. (U predstavi "Bajka o pozorištu", kada Stanić prelistava print nekog dramskog teksta - to je moj tekst koji sam dao frizerki Lilly a ona njemu.)
...
...
...
To što Jevtić i Milošević na oči gledalaca menjaju likove urnebesno je odavanje počasti komedijama braće Marks i uopšte slepstik tradiciji. Podsetilo me to na ono kada sam jednu Dankinju vodio u Atelje na predstavu "Trst" Miloša Radovića. Trebalo je i njena ćerka da ide, a psa smo za ta dva sata udomili kod nekih prijatelja. Dankinji, premda književnicu, nije se baš išlo u naše pozorište, jer je mislila da ništa neće razumeti, pa zašto da gleda nerazumljive akrobacije sat i po? Onda sam im ja, njoj i ćerki, odigrao celu predstavu, ulazeći i izlazeći iz jednog lika u drugi, tako da su obe poželele da odu u pozorište, a posle na večeru u Srpsku kafanu (pas je morao da ostane sam do posle ponoći). Praktično sam preveo s nogu taj tekst na danski.
...
...
Ričard Hanej je - kao i uvek kod Hičkoka - lažno optužen. On pokušava da uveri jednu od svojih pomagačica da je nevin. "Ali - piše u novinama!", kaže ona, to jest ne kaže, već se to vidi na tekstu koji je projektovan na platnu, u nekoj vrsti omaža nemom filmu.
Koje li ironije, ne? Jevtić, kao žrtva medijskog atentata, Viktor Savić, kao protagonista rubrike "Ko s kim", Andrija Milošević, kao bivši učesnik nekih rijalitija a na platnu se projektuje "Piše u novinama..." Kada i Viktor Savić bude WANTED kao što je bio Jevtić, predstava će postati dokumentarac.
...
...
Glas Milojka Pantića je bio potpuno neumestan, zvučao je odurno i pokvario je opšti utisak. Roman po kojem je film snimljen napisao je Džon Baken, koga ne treba precenjivati. Pravi majstor je Erik Ambler, za koga je upravo Hičkok znao da je bolji i od Grina i LeKarea i Ijana Fleminga i svih ostalih zajedno, i da mu jedino Holanđanin Dolard može parirati.
Eh, da su uzeli glas Milana Anđića... Kad su već Jordan Ivanović i Mijailović pokojni...
...
...
Goran Jevtić je posle Ministarke uspeo u rekordno kratkom roku da nadmaši ono što je izgledalo da je nenadmašno. Njemu bi sad koristila serija filmova s dobrim scenarijima da ovekoveči tu vrhunsku formu.
...
...
Dan ranije gledao sam i Majstore, majstore...
Bogato:
ne samo glumački, jer igra trista glumaca – već ima i dosta statista, ima hor, orkestar, dečije odeljenje (odeLenje),
a nije se štedelo na scenografiji – ripstoli, ima 136 ripstola, ima 4-5-6
školskih klupa, bogato, ima 68 stolica i četvora-petora vrata. Čak su i neke fluoroscentne lampe metnuli, pa neke sajle i gimnastičke karike. Svaka
čast. Bogato.
Jeste da je kriza u našem pozorištu, ali za neke nema da nema, Aleksandar Jugović, Goran Marković, na primer, Jagoš i tako dalje, za njih ima da se dovedu slonovi, robovi, kamile i tone zemlje i peska na scenu.
...
...
Ona glumica što je igrala Kevu ista iz filma, mislio sam da su istu ženu postavili na scenu, a onda se setim da je od bioskopske premijere prošlo 35 godina i da bi žena sada imala 96 godina otprilike. Ali jeste dvojnica.
...
Naravno da su svi upoređivali glumce iz predstave sa glumcima iz filma.
...
Nenad Nenadović je igrao ulogu Miće Tomića. Namestili su mu sedi čuperak, jer je tako mlad već ćelaviji od Miće, ali su mu dali i sako kao da je Perica Slovenski. Pola Mića pola Perica.
Emanuel Dečermić nekada, a danas - Zoran Cvijanović.
Palo mi je na pamet da je Cvijanović zapravo mnogo ličio na Momu Kapora.
...
Najbolja uloga Milice Mihajlović.
...
Bogdana Diklića je zamenio Uroš Jovčić i njemu su morali da daju cipele s potpeticama.
...
Radeta Markovića je zamenio Manda, a Branka Cvejića – Vladan Dujović. Ova je imao tako mala stopala - broj cipela 37 - da je to bolo oči u odnosu na Mandine šapurde broj 45. Manda je inače ličio na ofucanog Rodžera Mura u fazi dok je snimao poslednja dva filma o Džemsu Bondu.
...
Naročito bih istakao Borku Tomović kao Gocu, koju je u filmu igrala Snežana Nikšić. Obe su bile izrazito seksi, ali ne površno već "na ličnost".
..
Oduvek mi je, inače, bilo i ostalo zagonetno to što se Snežana Nikšić - inače feministkinja i nevenčana supruga Ljube Tadića - u tom filmu skinula i pokazala sise u totalno nemotivisanoj sceni uz brke Ljubi Moljcu. I u predstavi je mirisalo na golotinju, ali, srećom, Borka Tomović je samo smakla haljinče i pokazala bikini halter.
...
Ako se pitate ko je igrao Pepija Lakovića i Zorana Radmilovića, evo – Nebojša Ilić odnosno Andrija Milošević, respektivno, i ovaj drugi je najviše uveseljavao publiku.
Prepuna sala i - kao i u slučaju "39 stepenika" - nema dece.
...
Sada kada nema više bioskopa, kada se filmovi isključivo gledaju na dividiju, jedini grupni bioskop je kada se filmač prepričava u pozorištu.
U vreme premijere filma, Milutin Čolić je kritikovao Markovića otprilike ovako: "...lako je napadati lekare [mislio je na "Variolu veru"] i prosvetare, hajde neka kaže nešto o političarima..." i to je reditelj, posle dugog premišljanja, poslušao koju deceniju kasnije kada je konačno opaučio i Tileta. Danas je Marković došao na svoje, jer kritika i prve i druge i treće Srbije vole predstavu, a film im je mio i drag kao spomenar sa fotkama pokojnih glumaca.
...
Albanski hologrami behu to.
...
...
Vratim se na na sedište i ponovo se zagledam u zavese. Jasno se talasaju, kao da dišu, neko čudovište tu diše, ma ne, samo promaja, a na podu - umesto tipično svetlog procepa - vidim samo jednu svetlosnu tačku. Zavese dišu kao džinovski respirator, nema sumnje i to je sablasno. U sebi počnem da puštam Hičkokovu muziku, evo baš ovu, koju sam slušao u Kopenhagenu pre nekoliko godina:
LINK::::: drugi deo koncerta Hičkokove muzike u Kopenhagenu
A onda se predstava otvori parodijom (citatom?) upravo muzike iz "Psiha".
...
Andrija Milošević je završio jednu i po sezonu tezgi na filmu i televiziji (tokom koje je nekoliko uloga prepustio alternacijama) i ovo je kao neki povratak. Goran Jevtić i on igraju u paru, dok Anastasija Mandić i Viktor Savić igraju raspareno.
...
Jednom sam bio kod frizerke u gotovo nevidljivom, zabačenom salonu u Svetogorskoj, malo pre Ateljea, i začuđenoj frizerki velim da bih želeo istu frizuru kao Tihomir Stanić koga sam tako lepo ošišanog gledao u nekolikim predstavama. Onako s ćubom na temenu. Budem joj simpatičan i ona me pita jesam li i ja umetnik. Ja nešto kao priznam, i ona mi iskamči vizitku. Posle skopčam zašto: pomenula me Tihomiru Staniću koga je ona i šišala, i pitala ga je da li bi pogledao neke moje dramske tekstove. On mi se javi, ja dam čoveku isprintane drame, i u tim tekstovima ima i filmskih ilustracija, isto onako kao u 39 stepenika. (U predstavi "Bajka o pozorištu", kada Stanić prelistava print nekog dramskog teksta - to je moj tekst koji sam dao frizerki Lilly a ona njemu.)
...
...
To što Jevtić i Milošević na oči gledalaca menjaju likove urnebesno je odavanje počasti komedijama braće Marks i uopšte slepstik tradiciji. Podsetilo me to na ono kada sam jednu Dankinju vodio u Atelje na predstavu "Trst" Miloša Radovića. Trebalo je i njena ćerka da ide, a psa smo za ta dva sata udomili kod nekih prijatelja. Dankinji, premda književnicu, nije se baš išlo u naše pozorište, jer je mislila da ništa neće razumeti, pa zašto da gleda nerazumljive akrobacije sat i po? Onda sam im ja, njoj i ćerki, odigrao celu predstavu, ulazeći i izlazeći iz jednog lika u drugi, tako da su obe poželele da odu u pozorište, a posle na večeru u Srpsku kafanu (pas je morao da ostane sam do posle ponoći). Praktično sam preveo s nogu taj tekst na danski.
...
...
Ričard Hanej je - kao i uvek kod Hičkoka - lažno optužen. On pokušava da uveri jednu od svojih pomagačica da je nevin. "Ali - piše u novinama!", kaže ona, to jest ne kaže, već se to vidi na tekstu koji je projektovan na platnu, u nekoj vrsti omaža nemom filmu.
Koje li ironije, ne? Jevtić, kao žrtva medijskog atentata, Viktor Savić, kao protagonista rubrike "Ko s kim", Andrija Milošević, kao bivši učesnik nekih rijalitija a na platnu se projektuje "Piše u novinama..." Kada i Viktor Savić bude WANTED kao što je bio Jevtić, predstava će postati dokumentarac.
...
...
Glas Milojka Pantića je bio potpuno neumestan, zvučao je odurno i pokvario je opšti utisak. Roman po kojem je film snimljen napisao je Džon Baken, koga ne treba precenjivati. Pravi majstor je Erik Ambler, za koga je upravo Hičkok znao da je bolji i od Grina i LeKarea i Ijana Fleminga i svih ostalih zajedno, i da mu jedino Holanđanin Dolard može parirati.
Eh, da su uzeli glas Milana Anđića... Kad su već Jordan Ivanović i Mijailović pokojni...
...
...
Goran Jevtić je posle Ministarke uspeo u rekordno kratkom roku da nadmaši ono što je izgledalo da je nenadmašno. Njemu bi sad koristila serija filmova s dobrim scenarijima da ovekoveči tu vrhunsku formu.
...
...
Dan ranije gledao sam i Majstore, majstore...
Jeste da je kriza u našem pozorištu, ali za neke nema da nema, Aleksandar Jugović, Goran Marković, na primer, Jagoš i tako dalje, za njih ima da se dovedu slonovi, robovi, kamile i tone zemlje i peska na scenu.
...
...
Ona glumica što je igrala Kevu ista iz filma, mislio sam da su istu ženu postavili na scenu, a onda se setim da je od bioskopske premijere prošlo 35 godina i da bi žena sada imala 96 godina otprilike. Ali jeste dvojnica.
...
Naravno da su svi upoređivali glumce iz predstave sa glumcima iz filma.
...
Nenad Nenadović je igrao ulogu Miće Tomića. Namestili su mu sedi čuperak, jer je tako mlad već ćelaviji od Miće, ali su mu dali i sako kao da je Perica Slovenski. Pola Mića pola Perica.
Emanuel Dečermić nekada, a danas - Zoran Cvijanović.
Palo mi je na pamet da je Cvijanović zapravo mnogo ličio na Momu Kapora.
...
Najbolja uloga Milice Mihajlović.
...
Bogdana Diklića je zamenio Uroš Jovčić i njemu su morali da daju cipele s potpeticama.
...
Radeta Markovića je zamenio Manda, a Branka Cvejića – Vladan Dujović. Ova je imao tako mala stopala - broj cipela 37 - da je to bolo oči u odnosu na Mandine šapurde broj 45. Manda je inače ličio na ofucanog Rodžera Mura u fazi dok je snimao poslednja dva filma o Džemsu Bondu.
...
Naročito bih istakao Borku Tomović kao Gocu, koju je u filmu igrala Snežana Nikšić. Obe su bile izrazito seksi, ali ne površno već "na ličnost".
..
Oduvek mi je, inače, bilo i ostalo zagonetno to što se Snežana Nikšić - inače feministkinja i nevenčana supruga Ljube Tadića - u tom filmu skinula i pokazala sise u totalno nemotivisanoj sceni uz brke Ljubi Moljcu. I u predstavi je mirisalo na golotinju, ali, srećom, Borka Tomović je samo smakla haljinče i pokazala bikini halter.
...
Ako se pitate ko je igrao Pepija Lakovića i Zorana Radmilovića, evo – Nebojša Ilić odnosno Andrija Milošević, respektivno, i ovaj drugi je najviše uveseljavao publiku.
Prepuna sala i - kao i u slučaju "39 stepenika" - nema dece.
...
Sada kada nema više bioskopa, kada se filmovi isključivo gledaju na dividiju, jedini grupni bioskop je kada se filmač prepričava u pozorištu.
...
Albanski hologrami behu to.
No comments:
Post a Comment