SNIMAK KONCERTA ---------oko 17-og minuta dijalog Nika Kejva s posetiocem.
Jedan dan kišica, drugi dan sunčano i dušu dalo za šetnju, treći dan pljusak. Stigao sam kasno, a između krovova letele su neke ptice i tužno se glasale. Sove? Ne, galebovi, inače veliki kao rode, odomaćeni, danju otimaju golubovima hleb, a noću glume ćukove kabadahije. Svrake, čavke, golubovi grivnjaši, senice, ćulibrci, kosovi i začuđujuće malo vrabaca. Prozori u prizemlju haških domova kod prolaznika izazivaju nostalgiju za mestom gde bi se skrasio: te lampe, ti abažuri, te porodične fotografije, ukrasi daleko od svakog kiča, te fotelje kao u lutkinoj kući, igračke, uspomene, cveće i puzavice ispred ulaza, pouzdani crepovi, funkcionalni oluci, atraktivne mansarde, dimnjaci i krovovi koji daju naslutiti misteriozne tavane. Tramvaji se iznenada pojave iz parka kao dečiji vozić na Tašmajdanu... Nik Kejv je koncert održao u World Forumu, koji se nalazi preko puta tribunala. Ulaznice su bile personalizovane a mesta sedeća, ali se vitki i vešto ofarbani, večito mladi Kejv nije dao sapeti, pohrlio je u publiku, željan ljubavi željan isceljivanja, počeo je da hoda po naslonima i prizvao ljude k sebi i tako sedeći koncert pretvorio u stajaći. Neki su ipak umorne šape povremeno odmarali tako što bi seli.
No comments:
Post a Comment