Rock, šah i tenis u Amsterdamu

Mario Bjondi otkazao koncert u Amsterdamu jebo ga bog, dabogda ga terala sraćkavica i prtkavica na svim sledećim koncertima. Pare za tu ulaznicu će mi vratiti iz ticketmastera, ali ostadoh u ofsajdu u pogledu avionskih karata i hotela - to sve beše i ostade non-refundable.

 I ja šta ću, kao seljak da se ne bace karte i hotelče, odem iako koncerta nema. A u Amsterdamu nema šta da se radi, samo kafedžinice, penzioneri, cvećare i kanali DUnav-Tisa-Dunav. Penzioneri iz Majdanpeka i Bitole bi se tu dobro provodili.

Na recepciji hotela jedan Marokanac, jedan Italijan, jedan crnac i jedan Malezijac (koji je govorio svim danima za kojih sam ga zatekao iza "deska", verovatno nije dao zavet ćutanja). Italijan mi je fotokopirao pasoš i time doneo moju odluku - nikada više u taj hotel.

Koncerta nije bilo, ali da ne bih džaba dolazio, pogledam sajtove Paradisa, Melkwega, Tivolija i Paard van Trojesa ima li šta za ta 3 dana boravka. A jeste bez veze, kao kada jedeš nešto na silu da se ne baci a znaš da ćeš da ga iskenjaš za dan-dva.

I nema ništa, osim za dan 3. juna: Beatsteaks, nekakav "pop-punk" bend iz Nemačke, osnovan daleke 1995. godine kada sam ja uživao pod sankcijama. Poslušam dva-tri spota na Youtubeu, kad ono nigde panka, davež i dosada, kao na hipsterskoj sahrani. Ipak, kupim ulaznicu da ne ispadne da sam išao baš  onako nizašta. Predgrupu "Moorse" nigde na internetu nisam mogao da nađem.

Predgrupa Moorse su zvučali prihvatljivo, kao muška i mekša inačica Oružjem Protivu Otmičara iz Žarka Zrenjanina.

A Beatsteaks? Nikad čuo, kad ono, imaju i obožavaoce. Frontmen je sve vreme nosio šeširče. Počelo je  parodijom "Love Will Tear Us A Part", to je trajalo minut samo, a onda Bitstejks. Zabavniji su bili uživo nego namrtvo. Posle nekoliko pesama, šeširče-frontmen (kao Budlidža) je informisao posetioce da su sa bendom na turneji injegovi keva i ćale i da eno sede u zadnjem redu kao u nekoj loži (u operskoj logi), i mi svi pogledamo u tom pravcu, kad ono neka bakica u sivom "kompletu" na tufne, sedokosa i živahna - ustade i zatapše, a oca mu nisam video od nekog stuba. Pravi roditelji, ovde na Balkanu, svojoj deci seru i kenjaju i govore "U grob ćeš me oterati, padavičaru jedan!"; a ne idu po turnejama. To je jedna od deset ključnih razlika između otuđenog Zapada i duševnog Istoka.
...
...
Pre koncerta otišao sam na kasni ručak ili ranu večeru. Kunjao sam u sobi posle spisateljskog rmbačenja, a kada sam ipak ustao da se istuširam, na telkaču je u toku bio I set meča Đoković vs. Nadal: 5:4.
U italijanskom restoranu Sette Bello uzeo sam pizzu sa gorgonzolom i neke raviole i dve čaše vina. Slike klope i pijuckanja sam nekako obrisao, a kako - nemam pojma.

Na koncertu: tokom drugog bisa, frontmen je odlučio da zaplovi publikom. Bućnuo se, a pomoćnik mu je držao gajtan od mikrofona kao ribar koji lovi ribu. Frontman se ubrzo vrati odo bine i predao pomoćniku mobilni. I otisnuo se ponovo, da bi se opet vrnuo i predao pomoćniku novčanik - što je sigurno, sigurno je. I zaplivao je po posetiocima, ali onda se opet vratio i pomoćniku dao sliku pokojne babe koja je umrla od straha kada je čula njihov prvi hardcore demo snimak. Konačno je krenulo plivanje i oduševljena masa mu je pravila lopovske i on je u blagom raskoraku stajao kao Isus koji hoda po kaljuži. Bacio sam pogled na bakutu-kevu i ona je rukom pokrila usta kao u šoku, a krajičkom oka sam spazio i razlog: jedna je ruka blago pomilovala po jajcima njenoga sinčića. Treba li reći da je frontmen oszao bez šeširčeta, jedne patike i njoj pridružene smrdljive čarape?

U ulici Rosengracht nalazi se najstariji kinematograf (bioskop, kino) u Holandiji. Osim novih filmova tamo ima mesta i za kinotečke stvari, na primer ciklus špageti vesterna.

Posle klope a pre koncerta odgledao sam jednu tipičnu uličnu partiju džinovskim figurama na Trgu Maksa Evea. Veliki crnac je imao bele fogure, a onaj bucko - crne. Obratite pažnju na crnog lovca na d6 i tipično amsterdamske kibicere. Beli je imao malu prednost posle otvaranja i ubrzo je osvojio pešaka.

Ali, onda je nekako prevideo onog lovca na g5, a kako - nemam pojma.

U međuvremenu se jedan golub prošetao tablom.

Crni je preuzeo igru i dao neugodan šah kraljicom na c1 i tada je izgledalo da je pobeda njegova. Ali, bucko se uljuljkao u prednost...

Beli je tada krenuo na sve ili ništa: pešake je dogurao na na f5 i h5, a crni je gubio vreme na daminom krilu i čekao da se partija dobije sama od sebe.

I sada, kada je Beli uzeo pešakom na g6 - hxg6 - Crni je pokušao da zaustavi napad tako što je uzeo konjem - Nxg6 - ali kao da idalje nije bio svestan opasnosti.

Evo na gornjoj slici je Crni uzeo pešaka na g6 konjem sa e5 - Nexg6 - ali onda je ubrzo primio ubitačan šah na d8.

 U ovoj poziciji je usledio mat: Beli je igrao konjem na f5 i Crni je predao.
Rukovanje:

...
...
Na meč između Đokovića i Nadala sam bio i zaboravio. Pored ove table za ulični šah nalaze se dva restorana: Max i Wagamama. (Inače: malo poprsje Maksa Evea koje je bilo na trgu - nestalo je, nadam se da razlog nije vandalizam.) Uđem u Max na koka-kolu umesto sode bikarbone, da svarim obila italijanski obrok. Dok sam stajao za šankom, u objekat uđe debeli crni konobar iz susedne Wagamame - evo ga na slici:

i poče da nagovara dve trapave konobarice da uključe veliki Tv sa ravnim ekranom da bi saznao rezultat meča. Konobarice su inače bile smotane i nisu imale led za moju koka-kolu - sramota za jedan bar. "Just don't tell me Nadal lost", cvilio je crnac. Čepe iz Maxa su nekako pronašle Eurosport 2, ali na ekranu je već bio meč između Murrayja i još nekog. Crnac je pošao ka izlazu, kada ga jedan sredovečni par, koji je staloženo konzumirao svoj obrok, uglas obavestio da je Đoković pobedio.

"Oh nooooo"; riknuo je crnac, "he is an animal, he is so tough, I am now broke!" - valjda se kladio na Španca.

Evo simpatičnog sredovečnog para, dobro obaveštenog:

Posle koncerta, čil aut pivce: